 Goca je svima poznata kao vaspitacica u vrticu u jednoj maloj
varošici u Banatu. Sva deca su je obožavala, bila im je izuzetno draga
zbog svoje blage naravi i negovane lepote koja ju je i u 42-oj godini
cinila izuzetno poželjnom ženom u ocima mnogih muškaraca. Sve njene
drugarice cesto su joj zavidele, govoreci kako eto ona ima baš skladan
brak, cerku koja je uspešan dak gimnazije, lep posao i slicno…Najviše
su ustvari patile jer su znale da su sve njih polako gazile godine a
samo je Gordana s godinama sve više cvetala i bivala jednako lepa kao u
mladosti. Njena povucena narav je stalno sprecavala druge muškarce da
joj se približe i ona je ostala za sve godine braka uzorna supruga i
majka. Ali, na svetu nema osobe ciji je život idealan. To je Gordana
itekako dobro znala jer je u dubini duše bila veoma nesrecna. Bila je
krhka osoba koju je lako povrediti, a u poslednje vreme njen muž koga
je citava varoš poštovala, poceo joj je nanositi samo bol. Shvatila je
koliko je pogrešila kada se udala za 12 godina starijeg coveka, uz to
skrivenog pijanicu i kockara. Koliko je samo noci sama presedela i
proplakala nad svojom sudbinom, a otkad im je cerka otišla u internat
postajalo je samo još gore. Bila je ipak samo žena, željna muškog
dodira i poljubaca, a svoju želju je morala da krije duboko u sebi. I
gotovo nigde nije nailazila na razumevanje.Jedino je ponekad tu
bio on, Marko, mužev sestric, veoma lep i naocit mladic koji je upravo
tih dana posle završenih studija otišao u vojsku. On je jedini od
porodice znao pravu istinu o svom ujaku i jedino je on uspevao da
razvedri ujnu svojim šalama i urodenim šarmom. Goca ga je volela i od
cele familije bio joj je nekako najbliži. I kako je Gordanina
usamljenost u dugim nocima bivala sve veca, tako su i njene misli sve
više lutale po njenim starim uspomenama i simpatijama iz mladosti,
secajuci se samo muškog dodira i stidljivih poljubaca. Ceznula je za
pravim muškarcem, a to nije smela nikome reci… Marko je jednako
mirno odrastao. Uvek povuceno dete i dobar dak, tek, odjednom je
izrastao u prelepog stasitog mladica, odmerenog i veoma muževnog, cak
toliko da su krišom na njega padali pogledi i udatih žena, starijih od
njega. A opet i on je, sad vec u svojoj 27-oj sve više poceo da se
interesuje za žene. Ranije je tu bilo samo par bezveznih ljubavi a sad
su u njegovim mislima mesto nalazile mnoge lepe žene o kojima je
maštao. Gotovo godinu dana pred odlazak u vojsku uživao je u strasnoj
ljubavi uz jednu lepu devojku iz kraja a onda je shvatio da je opet
ostao sam. Tri meseca vojske joj je bilo dovoljno da ga napusti. Ponovo
je bio sam i slobodan. Malo je patio, a onda rešio da ipak, posle dva
meseca uzme odsustvo i dode u varoš, da poseti svoje. Morao se ipak
suociti sa bivšom devojkom, a sem toga, setio se i nje, svoje ujne.
Uskoro joj je bio rodendan, cetrdeset i drugi. Zapravo, prava istina je
da je Marko mnogo cešce mislio na nju. U svojim najskrivenijim mislima
je puštao mašti na volju, u pocetku se samo divio njenom telu i
sanjario o tome kako je ljubi, a kako je vojska odmicala sve cešce je
maštao o zabranjenim igricama sa ujnom. Naravno, to su bile samo
njegove tajne maštarije… Gordani je leto pocelo po starom, u
stalnim problemima s muževim pijancenjem i kockom, koji su se završili
saobracajkom u kojoj je jedva izvukao živu glavu i zaradio nekoliko
nedelja bolnice. Povrh sve muke još je morala i sama provoditi duge
noci u pustoj kuci. I to sve cešce placuci…Danju je pak, posle posla
odlazila do bolnice. Marko je došao na nagradno odsustvo,
konacno, jedne srede pocetkom jula, veseo, uživajuci u slobodi van
kasarne i mirisu leta. Marko je dugo cekao to odsustvo, možda i suviše
dugo, buduci da su ga se svi u familiji bili veoma uželeli. Miris
bakine pite koji ga je docekao u kuci ponovo ga je za tren vratio u
detinjstvo i lepe bezbrižne dane… Ipak svi u kuci su bili pomalo
zabrinuti i potrešeni tom nesrecom koja se dogodila njegovom ujaku. Gordanu
je u prvi mah prestrašila kasna zvonjava telefona, a onda se beskrajno
obradovala kada je zacula Markov glas s druge strane. Pitao je kako je
ujak, jel se oporavlja i kako je njoj samoj u kuci a ona je, glumeci,
uzvracala kao je sve dobro i kako ce joj muž ipak brzo kuci. Jedino je
bila iskrena kako jedva ceka da sutra vidi svog vojnika. Dogovorili su
se da zajedno idu u posetu u bolnicu kad ona završi posao u vrticu… Jedini
vrtic u mestu nalazio se nedaleko od centra, odmah do parka u kojem su
generacije odrastale i koji je uvek vrveo od klinaca i njihove graje.
To jutro, pre polaska na posao, Gordana se neobicno dugo spremala.
Sutradan joj je bio cetrdeset i drugi rodendan i želela je da tog petka
izgleda lepo svojoj decici u vrticu i svom mužu i možda ponajviše,
htela je da je Marko vidi lepu i doteranu. Šarena letnja haljina sa
dubokim dekolteom savršeno je pristajala njenim jedrim oblinama i
crvenim dugim uvojcima kose. Celo jutro decica su bila neobicno glasna;
pitali su je milion stvari na koje je ona strpljivo odgovarala. Tik u
jednom momentu, vrata su se otvorila i graja je utihnula kad se pred
njima stvorio visok, nasmejan mladic. Ujnino lice se najednom ozarilo… -
Jao, Marko, mili moj… ? – rekla je ushiceno i gotovo mu se bacila u
zagrljaj, poljubivši ga i dajuci mu priliku da oseti miris njenog
parfema i toplotu njenog tela u tom ionako vrelom danu. - Ne mogu
da verujem, sreco moja, pa gde je moja vojnicina? – uvela ga je u
prostoriju i predstavila decici. Našla mu je mesto sa strane i sela do
njega pustivši decu da rasturaju igracke. Marku je, još pomalo opijenom
njenim mirisom, samo prostrujalo kroz glavu kako se nimalo nije
promenila, još uvek onako raskošna i poželjna kakvu je sanjao.
- Evo me, ujna. Odsustvo. Kako si ti , šta ima? Ujak? – pitao je
-
Eh, kako, moj Markic. Ujak se napio i vidiš sad šta napravi. Jako sam
zabrinuta za njega – govorila mu je, srecna što je pored nje i što zna
da ce je on jedini saslušati i razvedriti… Pored njega se uvek osecala
nekako sigurno, kao da je bilo dovoljno samo da vidi njegova široka
snažna ramena i da bude zašticena. Caskali su neko vreme uz kafu,
pricajuci o svemu i svacemu. Ona je osetila par puta kako njegov pogled
krišom nestašno luta od crvenih uvojaka kose do njenih oblina,
odmeravajuci je, onako u prolazu. Kao da je osetila užarene iskrice
koje je ostavljao na svome putu. A potom bi se postidela, prekorevajuci
sebe zašto je obukla baš tu izazovnu haljinu. A nakon svakog takvog
škakljivog momenta, oboje su skretali temu i pažnju na nešto drugo. Roditelji
su polako odveli svu decu kucama i njih dvoje podoše do obližnjeg grada
u bolnicu. Ujak se veoma obradovao kad je video svog sestrica. Marko se
takode radovao tom susretu, ali nije mogao da poveruje kad je video u
isto vreme i koliko je isti taj ujak grub sa ujnom. Uporno je odbijao
da proba kolac koji mu je ona ispekla, govoreci joj da nije ni morala
dolaziti, da ne želi da je gleda. Marko je pokušavao da ga smiri dok je
Gordana sve to trpela, na ivici da zaplace. Ranije je takvo ponašanje
pripisivala picu i nervozi, ali sada je shvatala da je on bio
ljubomoran na njene godine i besan što nije sposoban da je zadovolji.
Bilo joj je žao što je Marko morao sve to da sluša, a opet i drago što
nije sama sa mužem kojeg je nekada volela a sad samo trpela. Posedeli
su par sati kod njega. Marko je bio mnogo drugaciji od svog ujaka i
osetila se toliko slobodnom pored njega da je u povratku gotovo
zaplakala pricajuci mu o svom životu.
- Znam da ti je teško, ali
moraš se držati, ujna, bice valjda bolje – pokušavao je Marko tešiti
je. Cak su zajedno otišli na sladoled i smejali se njegovim
dogodovštinama iz vojske.
- Eh, Markic, milo moje, ne znam ja kako
cu ovako – uzdahnula je, izlazeci iz autobusa – hajde sad kod mene,
hocu da te pocastim za rodendan.
Znaš da bih voleo, ujna, ali moram
kuci, idemo na njivu pa da im pomognem, nemoj se ljutiti – morao je da
je napusti, mada mu je bilo izuzetno lepo u njenom društvu.
- Dobro,
mili, ali sutra obavezno moraš doci na kolace. – rekla je ponovo ga
zagrlivši i poljubila ga je u obraz, dovoljno da oboje još jednom osete
onu napetost – Hvala ti za sve danas. – okrenula se i otišla niz ulicu
u svojoj lepršavoj letnjoj haljini, što se nestašno uvijala oko
zategnutih listova…
Znala je da ce joj opet biti teško u duši jer ce
biti sama, ali je osetila ujedno i neko cudno olakšanje jer je svaki
put u mladicevoj blizini osetila neobicnu napetost i neko cudno
treperenje u stomaku koje je polako prerastalo u požar… Nekako je sve u
vezi s njim bilo tako lepo za nju i tako posebno se osecala, kao da je
vracao u mladost i lepe trenutke.
Juli je mesec kada su noci pakleno
vruce. Gordana se citavu noc nemirno okretala u svom praznom krevetu.
Dugo joj je trebalo da usni, razimišljala je kako joj je bilo lepo tog
dana, poptuno drugacije u odnosu na sve one nesrecne trenutke koje joj
je muž priredivao. Mislila je o tome kako je svo vreme braka pored
njega samo patila, bila je tako željna muške ljubavi, dodira, seksa…
Prvu noc nakon dugo vremena da je sanjala… i to šta… i koga… Sanjala je
Marka. Sanjala je da je ljubi, onako, muški, poželjno i strasno…
Sanjala je njegove snažne ruke na svojim sisama, kako ih miluje i
ljubi… Toliko se uzbudila u snu, da se probudila u potpuno uskomešanoj
posteljini, a što ju je sasvim iznenadilo i zbunilo, bila je potpuno
vlažna medu nogama… Nije mogla da veruje i dugo je sedela u mraku,
pokušavajuci sebe da ubedi da ipak nije njega sanjala, da to nisu njene
stvarne želje, iako je njeno medunožje ostalo izdajnicki vlažno. Otišla
je na kraju da se istušira i potom ponovo usnila, ovaj put sa
zabrinutošcu da ce možda opet ili još i gore stvari sanjati… A
iste te noci, na drugom kraju sela, Marko se vracao iz izlaska sa
drugarima. Sve devojke koje je video te veceri u njegovim mislima nisu
mogle da zamene njegovu lepu, jedinu ujnu. Od kad je došao na odsustvo,
ta žena ga je naprosto zacarala svojim mirisima, svojim dugim uvojcima
kose boje višnje, punim mesnatim usnama, nežnim pogledom i ponajviše
svojim raskošnim oblinama koje su mu pamet zavrtele toliko da je stalno
u misli vracao sliku Gordaninog jedrog dekoltea i suknje, zategnute
preko krupne, oble i naglašene guzice. To ga je izludivalo i mada je
znao koliko su grešne te misli, štrašno su ga uzbudivale. I kad je
legao u svoj krevet, nije izdržao, izvukao je svoj ogromni nadignuti
kurac i polako ga poceo drkati, zamišljajuci samo svoju lepu, guzatu
ujnu… Strašno jeste i grešno, ali to su samo maštarije, mislio je… I uz
te strasne maštarije je i zaspao, znajuci da ce vec sutra imati priliku
da je vidi… Veselo igranje suncevih zraka na njenom jastuku
probudilo je Gordanu i ona se lenjo izvukla iz kreveta, istežuci svoje
raskošno telo. U glavu su joj dolazile slike sinocnjeg sna ali se
trudila da ne razmišlja o njima, otišla je do kupatila i dugo se
tuširala, milujuci svoje zgodno telo koje nije imao ko da pomiluje…
Kapljice vode što su klizile niz njenu kožu imale su zadatak da ublaže
tu želju i da je vrate u stvarnost… Došlo joj je da place nad svojom
sudbinom. Bio joj je cetrdeset i drugi rodendan a bila je sama. Ako,
nema veze, proslavice ga danas sa svojim Markom. Doterala se još lepše
nego obicno, obukla je crne tange i cipkasto crno prsluce u kojem su
kipele njene grudi. U takvoj kombinaciji nije odolela da ne obuce i
crne carape sa podvezicama i njenu omiljenu suknju od crnog satena za
koju joj koleginice uvek kažu da savršeno naglašava njene obline… Malo
pre nego što ce krenuti iz kuce nazvala ju je cerka. Bila je na moru sa
društvom i samo je majci poželela srecan rodendan, ne cekajuci da cuje
još jedan savet da se cuva i pazi. Porucila joj je da je u žurbi i da
puno voli i nju i tatu i spustila je slušalicu. Gordana izade iz kuce s osecajem kako eto i cerka ima svoj život. Osetila se samom. Marko
je tog jutra jako dugo spavao, odmarajuci od kasnog izlaska i
tulumarenja s društvom. Tek, u neko doba, cuo je glasove iz dnevne,
polako se izvukao iz kreveta i lenjo isteglio svoje mišicavo telo, brzo
navukao samo letnje pantalonice i izašao iz svoje sobe. Tek ušavši u
dnevni boravak, lice mu se ozarilo. Majka i ujna se sedele na krevetu i
pile jutarnju kafu i naravno, vodile uvek isti razgovor. Ujna joj se
prilicno snuždeno jadala o njenom nerazumnom bratu, majka je samo
cutala govoreci kako ni sama nije pametna i da ne želi da im se meša u
brak. I Gordanino lice se ozarilo u momentu kad je Marko ušao u
sobu. Sav teturav od spavanja, razbarušene kose i mišicavih golih prsa
licio je na nekog grckog boga. U momentu je gotovo osetila kako je
sestric guta pogledom prelazeci od njenih lakovanih cipelica, preko
golih listova i kolena i njenih bujnih grudi, konacno se bezobrazno
sudarivši sa njenim iznenadenim pogledom. U momentu je preplavila cudna
jeza. - Cao, ujna. Hej, pa tebi je danas rodendan!? – veselo je
Marko pozdravio i odmah krenuo prema njoj – E, znaš, ovi moji mi ne
daju para, pa cu ti ovako samo naprazno cestitati… - rekao je vec
stežuci njenu nežnu šaku svojim snažnim prstima.
- Hvala ti, mili
moj – jedva je stigla da uzvrati, dok je on poljubio u obraz,
spuštajuci usne opasno blizu njenih. – Ma ti si moj pravi kavaljer i
bez poklona – uspela se i našaliti sedajuci nazad na kauc.
Sedeli su
još neko vreme svo troje, caskajuci o svemu, poslovima, ujakovom sporom
oporavku. Konacno, dve žene se spremiše i podoše u grad, u posetu
Markovom ujaku.
- Joj, ubi me vec ovo stalno hodanje gore-dole. – žalila se Markova majka ustajuci. - Samo da mu bude bolje… Hajdemo.
-
A ti Maki, obavezno danas naidi do mene. – rece mu ujna, popravljajuci
svoju šarenu bluzicu – napravila sam tortu koju ti najviše voliš, a
zaboravih je poneti.
- Super, torta. Docicemo ja i mama. Hajde,
pozdravite mi ujaka – ispratio ih je pogledom niz ulicu i u mislima se
vec spremao da ide na kupanje na obližnju reku. Nešto je pojeo na
brzinu, uzeo svoj stari bicikl i odvezao se, trudeci se da odvrati
misli i od sinocnjeg sna i od ujne, ujaka…
I bio mu je to jedan od
najlepših odlazaka na reku. Kupao se sam, daleko od svih, uživajuci u
prirodi i tihom šumu reke. Sunce se snažno probijalo kroz granje i
igralo se na njegovom licu, opijajuci svojom toplotom. Uskoro je i
zaspao, duboko i cvrsto. Više nije mislio ni na svoju propalu ljubav,
ni na glupog komandira u vojsci, kao da je konacno našao mir i snagu da
uživa u životu. Tek kad je sunce vec klonulo na zapadu, nešto jaci
vetric ga prenu iz sna. Mislio je da se još jednom bucne u vodu ali sad
je vec nila previše hladna, on pokupi stvari i pode prema selu.
Kad je došao do kuce, majka se još nije bila vratila, ali uskoro se i ona pojavi na vratima. Vidio je po njoj da se nervirala.
- Šta je sad opet bilo?
-
Eh, šta, ma znaš i sam. Onaj moj ludi brat zaista postaje nesnošljiv.
Jadna Gordana, ja ne znam kako ona uopšte izdržava sa njim.
- Opet su se svadali?
-
Znaš vec! Ne znam šta bi on hteo. A ona, jadnica, toliko je dobra da mu
ništa nije zgrešila. Hajde, idi ti do nje, ja necu s tobom, noge me
strašno bole. Hajde idi, rekla je da obavezno dodeš na tortu.
Presvukao
se u svoje omiljene lanene pantalone i krenuo je. Dobro poznatom ulicom
ka ujakovoj kuci. Tim putem je još kao klinac prolazio i kako vodi
pored jedine cvecare u selu, setio se da ujna obožava cvece… Kupio je
jednu kao krv crvenu ružu i nastavio njihovoj kuci. Bila je to prilicno
stara i trošna kuca koju je jedino ujna uvek održavala i brinula se da
je dovede u red. Secao se kako su ujak i ujna planirali da sagrade novu
kucu, ali to nikad nisu uspeli, najviše zbog ujakovog pica i kartanja. Dvorište
im je mirisalo na lipu koja se zaštitnicki natkrilila na njegovom
ulazu. Taj miris ga je secao na detinjstvo kada je cesto dolazio kod
ujaka da se igra sa sestrom. Otvorivši kapiju, docekalo ga je pretece
režanje njihovog psa, starog cupavog rundova, ali cim ugleda Marka,
pretece režanje se pretvori u umilno cviljenje i veselu igru oko
njegovih nogu. Prošao je uskom stazicom do praga i pokucao na vrata, pa
ih polako otvorio. Ujna je sedela u fotelji i tražila u svojoj torbici
najnovije recepte koje joj je doktor prepisao za muževe lekove. I ona
je tek bila stigla i još nije uspela ni da skine omiljene lakovane
cipelice. Crvene lokne njene lepe kose padale su joj do ramena i
uvijale se oko vrata. Tek, njen tužan pogled je skrivao sve ružno što
je taj dan ponovo doživela od muža i to pred njegovom sestrom. Stisnula
je usne, spremna da zaplace, ali je iz misli prenu otvaranje vrata.
Lice
joj se ozari kad na vratima ugleda Marka. Divno joj je izgledao, onako
visok, lep i nasmejan i beskrajno simpaticno držeci u ruci crvenu ružu
za nju. Odmah je ostavila torbicu i ustala da prihvati taj skromni, ali
prelepi znak pažnje.
- Marko, mili moj, došao si – rece srecna što ga vidi i što nece bar taj dan presedeti sama.
-
Cao, ujna. I srecan rodendan, ovaj put sa malim poklonom – rece on,
stidljivo pružajuci ženi rascvetalu ružu. – Izvoli, sad sam je kupio,
da mama ne kaže kako njoj nikad nisam ni cvetak kupio.
- Jao, sreco
moja, pa hvala ti. Ti si zaista divan, a divna je i ruža – rece ona,
ljubeci ga u obraz u znak zahvalnosti i istovremeno zasipajuci ga
mirisom svog parfema. – Hajde, udi. Ja sam ti sama, kao po obicaju. –
okrenula se da odnese cvet u vazu, dajuci Marku priliku da odmah
osmotri njene raskošne obline, uzak struk, veliku zadnjicu i prelepe,
skladne noge, koje su se, cinilo mu se, dodatno isticale na štiklama.
-
Ma i mi smo se skoro vratile, evo nisam se još ni presvukla. Sedi tu,
sad cu ja, samo kafu na nastavim… - cuo se njen glas iz kuhinje.
- Kako je ujak? Ide li nabolje?
-
Eh kako. Ma nikako – rekla je mnogo potištenije, vrativši se i sedajuci
na kauc nasuprot Marka. I on je sad primetio njen tužni pogled i brzo
je pokušao da skrene temu. Gordanina suknja blago otkri njena kolena i
lepe noge, što i Marko primeti, pomislivši kako je zaista neodoljiva
tako jedra i bujna.
- Ma hajde, mani ti ujaka, daj to vino da nazdravim ja svojoj super ujni – rece on, smešeci joj se.
-
Eh, šašavko moj, sad cu ja, a bogami i ja cu vino, pa nek se i napijem…
- rece žena hitro dohvatajuci bocu crnog iz regala. Još uvek nije
primetila koliko je pomno prate njegove krupne oci. Nasula je u visoke
kristalne caše za oboje i poslužila zajedno sa kafom koja je u
meduvremenu bila gotova. Blago se nagnuvši, pazeci da ne prospe kafu,
ponovo je i nesvesno pružila priliku svom vojniku da odmeri njene
bujne, velike dojke, koje su se nadimale ispod bluzice. Mozak su mu
opijale u stilu tihe muzike koja je svirala na radiju. A iskušenje da
bude još vece, sad je sela na ugaonu još bliže njemu i suknja joj je
još jednom nestašno pobegla preko kolena,tek nagoveštavajuci lepe oble
butine.
- A Mima nije dolazila? – pitao je Marko za njenu cerku.
Cudno mu je bilo da je nema na majcin rodendan, a bilo mu je veoma žao
ujne. Bila je oduvek vema dobra prema svima, brižna majka, a videlo se
da vene tako sama.
- Javila mi se. Danas ide na ekskurziju pa nije mogla doci. Hajde da se kucnemo!
- Živela ujna, a nek je i Mimi srecan put !
-
Ma bori se i ona nekako. Nece da prizna, ali i nju je strašno potreslo
ovo sa ocem. Teško je to, Markic – govorila je sada vec vidno
rastužena. Uzela je vino u par krupnih gutljaja, poput pijanca koji
želi da cim pre utopi svoju tugu. Marko je sad shvatio zašto je njegova
majka bila toliko potrešena danas. Ocigledno je ujak bio još grublji
nego inace. Na ujninom lepom licu se tacno videlo koliko je slomljena i
tužna. Pogledala ga je i shvatio je da su joj oci prepune suza. Nije
imao reci i vec u sledecem trenutku suze su joj potekle i zajecala je.
-
Ahh, ne mogu više Marko, ne mogu. On je odvratan … prema meni. Užasno,
eh, eh. – suze su joj lile niz obraze i ridala je kao malo dete. –
Ubija me polako. Joj, majko moja – sad se vec sva tresla.Marko se i sam
potpuno usplahirio ne znajuci kako da joj pomogne. Bilo mu je žao i
uspeo je samo neubedljivo prozboriti.
- Nemoj, ujna, hajde nemoj plakati. Sve ce se to srediti. Videceš.
-
Joj, ne mogu, Marko. Izvini, molim te al’ sve mi se skupilo. –rekla je
pokušavajuci da zakloni lice rukama. - Majko moja, ne znam šta sam ja
Bogu zgrešila, da me tako kažnjava… – ponovo se izjadala a onda pocela
tiho da uzdiše.
Marko je konacno shvatio da je mora nekako utešiti i
iako nikada nije znao kako smiriti ženu, približio joj se i seo tik do
nje. Pokušao je što nežnije da je zagrli. Osecao je kako sva drhti od
jecanja.
- Hajde ujna, hajde, budi jaka, nemoj plakati. Sve ce biti dobro, smiri se.
Zgrcena
i uplakana, osetila je njegovu blizinu i njegovu snažnu ruku oko svojih
ramena i zacudo, bilo joj je odmah malo lakše. Osecala je kako svojim
rukama nežno miluje njenu mirisnu kosu i kako joj briše suze,
izgovarajuci reci koje su je vracale u život:
- Ne brini, evo, pa ja
te volim… i tu sam kraj tebe. – Na kraju, poljubio ju je u obraz,
nežno, tik pored napucenih usana i sva je zadrhtala od one cudne jeze.
A tek njemu kako je bilo… I tako uplakana i nesrecna, nenormalno ga je
uzbudivala blizina njenog tela. Krv mu je jurcala žilama i jedva se
uzdržavao da ne napravi glupost.
- Sreco moja i ujna tebe voli. Ti
si mi jedina pomoc. Evo, necu više plakati, ne brini, daj da
nazdravimo… - uzvracala je pažnju, vešto se izvlaceci iz mladicevog
zagrljaja koji joj je donosio samo uzbudenje koje je znala da teško
može savladati. Nasula je pune caše oboma, iako ju je vec hvatala vatra
i od prve caše. Muž joj je jednom rekao kako jedino vino može utopiti
tugu i ona je taj recept primenjivala. Popila je još par opuštajucih
gutljaja. I odjednom više nije marila ni za satensku suknju koja je
vragolasto bežala s njenih kolena, samo su neobavezno cavrljali oko
nebitnih stvarcica i mnogo je uživala u njegovoj blizini, pa cak i u
njegovim ispitivackim pogledima koji su je cinili ponovo mladom i
poželjnom. Vino je ucinilo cak da dopusti sebi i prikriveno koketiranje
sa mladicevim ocima. Uzbudivala ju je pomisao da njen Marko tako
opcinjeno gleda u njene nabujale grudi i gola kolena. Ponovo se osecala
lepom i mladom i … osetila je uzbudenje. Strašno, kao cudan cvor
zavezan u stomaku i trnci po celom telu… Više nego ikad pre, trebao joj
je muškarac. To joj je prolazilo kroz svest, pomucenu vinom. Ali to
nikako nije smeo biti ON. Ma, mrzela je svoj život…
A tek njemu kako
je bilo u glavi. Citav haos. Kako bi voleo da mu ona nije ujna, možda
bi i smogao snage da joj kaže koliko ga uzbuduje. Ovako, trpeo je i
krišom bacao poglede na njene raskrupnjale grudi. Kako li ljude najviše
privlace stvari koje su im najstrože zabranjene. Ali, neka mislio je,
bar može da uživa sa njom u jednom opuštenom danu. Ona je bila duša od
žene i zaslužila je da joj neko bar rodendan ulepša i da je nasmeje.
Donela je tortu, onakvu kakvu je najviše voleo, i zajednicki su se sladili.
- Hajde, uzmi još, znam da voliš – nudila je vec trece parce.
- Ne mogu više,ujna. Ti baš hoceš da me ugojiš… –branio se
-
Važi, samo da znaš, ja sam samo zbog tebe baš ovu tortu pravila… Ti si
mi danas jedina sreca i uteha… - rekla mu je, konacno se malo
osmehnuvši, dajuci mu da primeti kako ju je vino blago opilo. – Hajde,
upali muziku da slušamo, imaš ujakove cd-ove tamo na komodi…
- Jao,
super, moramo se malo i proveseliti na rodendan. – nasmejao se Marko,
podešavajuci spravu i pustio je neke balade koje je ujna prethodne
veceri puštala. Lagana muzika je neobicno prijatno ispunila
prostor stare kuce, donevši mladicu prijatan osecaj da je uspeo
razvedriti svoju tužnu i uplakanu ujnu. Ona se konacno razveselila,
videvši koliko mu je stalo do nje. Opazila je njegove užarene
ispitivacke poglede i jako cudni osecaji su joj ispunili dušu. Uvek
stidljiva i smerna žena, prvo se posramila kada je shvatila kakvu je
reakcija izazivala kod njihovog mladog sestrica kojeg je uvek gledala
kao sina kojeg nikad nije imala, a onda je morala sebi priznati da joj
je sve više prijao osecaj da neko u njoj gleda zgodnu ženu. Ponovo se
osetila poželjnom i lepom, kao i prvih godina braka. Sela je na
fotelju, shvativši da još uvek nije izula svoje lakovane cipelice na
štiklu.
- Eto vidiš, kad mi je ove cipelice kupio tvoj ujak, govorio
je kako ce me i na bal voditi da plešem u njima, a ja nikad nisam
mrdnula iz ovog sela… - govorila je ironicno, pokušavajuci da odveže
kopcu.
- E ako je tako, hajde ujna, pleši onda sa mnom – rece
mladic, želeci u sebi da ponovo dode u priliku da je zagrli i udiše
njen zavodljivi parfem.
- Ma hajde, beži, matora ti je ova ujna za plesove. – branila se a i stidela
- Hajde, molim te, moraš plesati za sopstveni rodendan – rece on uporno, uhvativši je za clanak na ruci.
I
baš taj dodir njegove ruke ju je razoružao i naterao da pristane na još
jednu sitnu ludoriju. Ustala je i iskoracili su na slobodan prostor
pored fotelje… Sentiš muzika i crno vino koje je kolalo njihovim venama
ucinili su da se oboje još malo opuste i zauzmu stav za ples, kao
nekakav ozbiljan plesni par. Oboma je srce ludo tuklo u grudima, jer
bez obzira na sve, nikad se nisu osecali toliko bliskim jedno drugom.
Poceli su se lagano njihati u ritmu muzike, ujna nešto nespretnije od
mladica, zbog cega se cak malo i stidela i branila se da ne ume. On joj
je predložio da promenu tehniku tako da ga je ona sad obgrlila obema
rukama, a on je svojim snažnim šakama sigurno obuhvatio oko struka. Sad
su se još više približili i gotovo je cuo ujna Gocino srce kako jako
tuce, kao u preplašene srne. Ona je pak mislila da ce se srušiti od
napetosti. Dozvolila je sebi da se nade u pravom pravcatom stiskavcu sa
Markom i uopšte nije znala šta da radi i kako da se ponaša, buduci da
je on svo vreme bio divan prema njoj i beskrajno kulturan i pažljiv.
Pomislila je da ce joj biti lepše ako prestane da razmišlja i prepusti
se plesu. I zaista bio je neverovatno lep osecaj i njoj i njemu. Marka
je cak toliko poneo trenutak, ujnina mirišljava kosa i pogled na njen
jedri dekolte da ju je i nesvesno poceo privlaciti bliže svojim
grudima. Osecajuci potpunu sigurnost u njegovom zagrljaju, Goca se
lagano prepuštala i privijala uz njegovo narucje, neoprezno ne mareci
za sve cešce dodire njihovih tela. Dodire koje Marko nikako nije mogao
da ne oseti i koji su u njemu palili sve vecu strast i pravu neizdrživu
požudu ka svojoj zgodnoj ujni. Krv mu je jurcala svim žilama i dizala
uzbunu medu nogama. Neverovatno brzo i neobjašnjivo, kurac mu se
strašno digao na sopstvenu ujnu. Iznenadni strah i stid ga je skamenio
na momenat. Nije znao šta da uradi da to i ona ne primeti. Nije smeo da
prekine ples jer bi ona sigurno videla sada vec ogromnu nabreklinu na
lanenim pantalonama, a nije se usudivao ni previše da se približi jer
ce ga zasigurno osetiti. Ujna je osetila kako se Marko najednom zbunio, zastajao, cak joj se cinilo i zacrvenio i pitala se šta mu je odjednom.
- Sreco moja, pa šta ti je, ne želiš više da plešemo? – pitala ga je u jednom momentu, ne odvajajuci glavu od njegovog ramena.
- Ništa ujna, malo sam se zamislio. Plesacemo. I meni se svida muzika – njegov nesiguran odgovor ju je ipak ponovo smirio.
Sve
dok se neminovno nije pocelo dešavati, izbistrivši njihove glave. Jedan
slucajan dodir, pa onda i drugi malo duži i odmah zatim treci, najduži,
koji je Goca sasvim jasno osetila u predelu ispod svog pupka presekao
joj je dah. Kao grom ju je pogodila cinjenica da je osetila dodir
mladicevog nestašnog kurca u punoj erekciji. Oboje su se najednom
uplašili stvarnosti u kojoj je ona, njegova ujna izazvala toliko burnu
reakciju kod mladog rodaka. Oboje su se skamenili, zastali, zaustavili
dah. Ni muziku više nisu culi od silnog bubnjanja u ušima… Trenuci kao
vecnost. Plašili su se da se odmaknu i suoce sa istinom, a plašili su
se i daljeg nastavka ovog fatalnog dodira. Marko je hteo u zemlju da
propadne, Gordana, zatecena i izgubljena stajala je kao kip, nemajuci
snage od silne sramote da ga odgurne od sebe. Sad su mogli cuti svoja
srca kako preplašeno lupaju… Iako se osecao kao lopov uhvacen u
kradi i mada je hteo u zemlju da propadne zbog svog patrijarhalnog
vaspitanja i poštovanja koje je osecao prema njoj i ujaku, Marko je
uspeo prvi doci do daha i konacno odvojiti ruku od njenog struka.
Gordana, pak, kao da je izgubila svu snagu, razum i svest da mora
prekinuti svaki dalji kontakt, ostala je da stoji pred njim poput
uplašene košute kojoj je srce toliko lupalo da je mislila da ce
iskociti. Osetila je njegovu snažnu ruku kojom je pomilovao po bujnoj
kosi, u nadi da ce izmoliti oprost i pružiti bar neko izvinjenje. Cak
joj se ucinilo i kako on prestrašeno zamuckuje da mu je žao i da nije
mogao da se suzdrži… Nije se usudivala da ga pogleda, nije ništa
progovarala, plašeci se svakog pogrešnog pokreta.
- Izvini, ujna,
izvini – zamuckujuci je ponavljao Marko, ubeden da ga ona prezire,
pokušavajuci da izmoli oprost i pokušavajuci u mislima da smanji svoje
uzbudenje. Uzalud.Ogromno nabreknuce na hlacama je postajalo samo još
vece i tvrde. Žena se potpuno zbunila i cinilo joj se da ni rec
ne ume da izusti, ne shvatajuci da ce time samo probuditi svoje ženske,
iskonske nagone. Mladic joj je, nesvesno rukom milujuci kosu, ustvari
samo dodatno pomucivao vec opijenu svest. Niko nikada nije u njoj
izazivao takvu reakciju, da zaboravi na razum. U jednom momentu je
shvatila da je sve manje bila nedodirljiva i shvatila je da je osetila
uzbudenje, koje se sad vec razlivalo celim njenim telom. Tako nešto je
bilo neverovatno i užasno i ona je to znala… ali ipak je ostala da
stoji tik uz njegovo telo, kao omadijana muškim mirisima njihovog
mladog sestrica. Postidela se. Bilo je samo pitanje trena kada ce Marko
shvatiti šta se sa ujnom zapravo dešava pa je pokušala nekako da smiri
situaciju, ali sasvim necujno i slabašno rekavši.
- Nisi ti kriv,
mili, ja sam… Nisam znala… da ti baš tako reaguješ na … mene. – rekla
je iskreno i neoprezno ga pomilovala po kosi.
Marku je zadrhtalo u
grudima, progutao je knedlu u grlu i zagrlio ženu… Prvi pokušaj
poljupca Gordana je još nekako i izbegla te su njegove usne završile na
njenom obrazu, ali jednako su je opasno opekle, da ju je nacisto oblilo
crvenilo. Cula je njegov šapat:
- Ujna, oprosti, ne znam šta mi je. Ne mogu više da ti skrivam, strašno me uzbuduješ-
govorio
je pokušavajuci ponovo da pronade njene mesnate usne ali ga je ponovo
docekalo njeno nevešto izmicanje. Ipak, ohrabren njenim cutanjem i
ženskim mirisima probao je i treci put…
Konacno, zbunjena i
uzbudena, ujna Goca popusti i gotovo zadrhta od uzbudenja kad joj se
usne spojiše sa vrelim Markovim. Bože, kako su zabranjene stvari uvek i
najslade. Imala je osecaj da je niko nikada nije tako lepo ljubio i
pocela je da mu uzvraca poljupce. Isprva nesigurno, uplašeno, a potom
sve slobodnije… ljubili su se na sred sobe koja se okretala oko njih…
Ne znajuci kako se to uopšte dešava, imala je osecaj da su njegove usne
nešto najslade što je ikad dotakla svojima. Pokušavala je da se otme
tom osecaju i da pobegne iz tog grešnog zagrljaja, ali prosto nije
imala snage. Srce je polako nadvladalo razum i poput nekog jakog
magneta je privlacilo u njegove snažne muške ruke. Pokušavala je u
mislima uveriti sebe da se mora odupreti iskušenju i ostati uzorna i
moralna žena, ali zakoni prirode i primarni instinkti su svakim novim
poljupcem nadvladavali razum i njeno telo je reagovalo na milovanja
njihovog mladog sestrica onako kako nikako nebi smelo… Sve dublje i
nepovratno je tonula u greh; znala je to, osetivši kako su bradavice
bivale sve kruce i kako je sve više vlažila medu nogama. I nju je on
strašno uzbudivao. Pustila ga je da je još jace privuce k sebi i još
slobodnije je pocne hvatati i milovati svuda po njenom raskošnom telu.
Markove ruke su drhtale dok joj je to radio. I on je bio prestrašen,
možda i više od nje, ali je istovremeno bio i gonjen gotovo
životinjskom požudom za svojom guzatom ujnom. Ionako preveliki kurac
koji je Marko imao sad je u gacama potpuno poludeo, dosežuci strašne
dimenzije i praveci pravu planinu medu nogama. I ona ga je osecala na
donjem delu svog stomaka, ježeci se od njegove tvrdoce i velicine.
Njegove ruke su strasno ispitivale obline koje je krila ujnina košulja
i dok je levom cvrsto pridržavao za struk, desnom je, polako,
ispitivacki uhvatio za krupnu, tešku dojku koja se nadimala od njenih
krupnih udisaja.Marko je drhtao dok ju je polako mesio i dalje
išcekujuci njenu reakciju, ali je opet izostala. Iznenadilo ga je da
cak preko prsluceta oseca ujninu ukrucenu bradavicu. Ona je svo vreme
crvenila od srama i skrivala pogled ali i dalje stajala kao opcinjena,
dozvoljavajuci mu ono što nije smela. Drhtala je dok joj je otkopcavao
dugmad na košulji. Bila je uzbudjena kao nikada pre. Kada je otkopcao
dovoljno dugmadi da se jasno vidi njeno cipkasto prsluce, Marko malo
zastade i utisnu još jedan dugi, strasni poljubac u ženine socne usne.
I dalje naišavši na precutno odobravanje, on pažljivo, strašljivo
zavuce svoju ruku pod ujninu košulju i pritisnu svoj veliki dlan na
krupnu sisu. Gocino prsluce je naprosto kipelo i bilo je nedovoljno da
sakrije tvrde, ukrucene bradavice koje su odavale njeno uzbudenje.
Osetivši kako on nežno prelazi dlanom preko njih, stresla se od napada
vreline kroz celo telo.
- Oh, mili – nesvesno je tiho izustila.
Tonuli
su u greh. Drhtali su oboje. Marko je nastavljao svoje napade, ohrabren
ujninim dubokim uzdisajima. Mic po mic, uspeo je izvaditi, najpre jednu
pa drugu sisu iz njenog tesnog prsluceta. Oduševio se kad je ugledao
njene nakostrešene bradavice sa divnim velikim oreolima, jednako
naježenim od uzbudenja.
- Jooooj, mili, šta mi to radiš?…..Ne smemo,
ah, bojim se ….zgrešicemo…. nemoj… - zamuckivala je Gordana,
pokušavajuci da se brani od nabujalih osecaja. Ali, krv je vec isuviše
uzburkano kljucala u njenim venama i sledeci dodir snažnih ruku na
svojim osetljivim bradavicama ju je gotovo izbezumio od uzbudenja. Cula
je kako joj njihov sestric napaljeno šapuce na uho:
- Ne boj se .. ujnice… znam da ti je teško… ne brini, samo malo …maženja, nikom necemo reci.
Shvatala
je da mu se polako potpuno predavala, nemocna da odoli njegovom muškom
mirisu i još uvek ogorcena na muža koji ju je ponižavao. Srce je ludo
tuklo u grudima i Marku. Iako je sa bivšom devojkom u tome bio veoma
spretan, zavodenje rodene ujne je bio mnogo složeniji zadatak. Sa
svakim novim dodirom se tek pomalo opuštao i shvatao da i njen otpor
popušta. Osetio je kako mu se uvija pod rukama i sve cešce dodiruje
njegovo nabreknuce, mada i dalje izbegavajuci direktne poglede. Spustio
je glavu u ženina njedra i usnama obuhvatio levu bradavicu, izazvavši
njen duboki uzdah…Liznuo ju je vrhom jezika par puta osetivši njihovu
nadraženost i satensku mekocu krupne bradavice. Gordana je pomislila da
ce se onesvestiti od udara groma u tom momentu. Razum joj se skroz
pomutio kad je osetila kako je Marko s uživanjem sisa. Zbunjena, u
magnovenju se zgrcila i pribila se uz njegovo snažno telo, obilno
vlažeci medu nogama. U mislima je sama sebi govorila „Samo još malo,
još malo da se pomazimo, pa cu se odmaknuti…“. Tešila se, pokušavajuci
da u sebi probudi vernu i smernu ženu, koja je polako klonula pred
bazicnim instinktima. Sad su bili isuviše daleko od obicne bezazlene
igrice. Marko je osetio kako ujna više ne izmice svoje telo pri sve
cešcim sudarima sa njegovom nabudženom tvrdom kurcinom. I dalje joj
nadražujuci krupne sise, slobodnom rukom je krenuo u dalje istraživanje
zanosnih ujninih oblina. Rukom kojom ju je cvrsto držao oko struka,
polako je, istraživacki, krenuo naniže, preko crne satenske suknje.
Oduševio se oblinama koje je toliko krišom zamišljao. Neodlucna da ga
zaustavi, nesigurno je pokušavala da izusti
- Aaaahhh, nemoj… sreco
moja…ne bi ..smeli..dalje… Oh, Marko…- uzdrhtala je kad je mladic
snažnom rukom zgrabio veliku, zategnutu guzicu…
- Oh, ujnice… -
dahtao je Marko, izgubljen u mirisima njene bluze i tela i iznenaden
cinjenicom da je preko njene suknje napipao tanga gacice. To ga je još
više uzbudilo i ruku je spustio još niže, krecuci u završni juriš.
Rukom je kliznuo niz oblu butinu, sve dok nije prešao preko ruba ujnine
suknje, dotaknuvši toplo koleno. Goca je zadrhtala, znajuci da ce ta
njegova ruka uskoro krenuti i ispod njene suknje…
- Marko…bojim se mili…zgrešicemo… Strašim se … rod smo…
Marko
je sad umesto odgovora prosto poljubio i lagano pokrenuo ruku nagore,
držeci je uz ujninu oblu butinu. Polako, mic po mic ispitivao je toplu
bedru u svilenim carapama, dok je ženu poduzimala cudna jeza.
Išcekivala je cuteci svaki sledeci osecaj i muški dodir. Marko je po
njenom ponašanju shvatio koliko ju je ujak morao zapostavljati, cim mu
je sve to dozvoljavala. Stajala je kao ukopana, nudeci mu svoje zgodno,
jedro i negovano telo. Suknjica je sve više i više popuštala pred
Markovom rukom i otkrivala tajne koje je momak mogao samo zamišljati. A
ono što je i naslucivao dok ju je promatrao kako sedi na kaucu, sada mu
se i obistinilo. Ujna Goca je nosila carape sa halterima. Zaista je
bila super, pomislio je, na mah nekako divna i nežna, a cesto nevideno
jebozovna zrela žena. I kad je osetila muške prste na rubu carapa i na
svojoj goloj koži butina, otegnuto je uzdahnula, vec i previše uzbudena
i opijena svojim Markom.
- Ohh, bože… šta mi radiš..? – vec je
gotovo buncala, predajuci mu i poslednji štit svoje odbrane. Zbunjeno
je pogledala nadole, pokušavajuci da vidi svoju zadignutu suknju i
Markovu ruku zavucenu medu svojim butinama… U tom trenutku on je
napokon uspeo da ulovi ujnin pogled, ali ne onako bistar i veseo, vec
nekako opijen, zamagljen i izgubljen. Bila je gadno uzbudena, sad je
znao za sigurno. Njene krupne oci su konacno otkrivale potpunu predaju,
koju je on pokvareno iskorišcavao. Prevukao je ruku preko glatke nežne
kože ujninih bokova i položio je odlucno na veliki, obli i istureni
guz. Nežna gola koža je odgovorila podrhtavanjem. I Gordani je neobicno
prijao taj dodir, kao da je konacno popuštao grc u stomaku. Zagrlila ga
je cvrce i uplela prste u njegovu gustu kosu i ponovo se nesmotreno
sudarila sa njegovim nabreknucem. Marko je goreo od želje i kurac je
vec slinio za njom, praveci citavu fleku iznad levog džepa, odavajuci
položaj glavica. Spustio je i drugu ruku pa je uhvatio sigurno za njenu
veliku guzicu, napipavši tkaninu njenih gacica. Jednom rukom uživajuci
u podatnosti ujnine guzice, drugom je polako klizio uz obod gacica ka
njenom vrelom medunožju. Gordanine misli su bile nekako cudno
usporene, kao da je bila drogirana. Nije shvatala šta ce uslediti i vec
u sledecem momentu Markova je ruka, vodena požudom, skliznula tamo gde
nikako ne bi smela… na ujninu picku. Ona je prigušeno ciknula osetivši
mladicev veliki dlan na svojoj otecenoj i dugo zapostavljanoj pizdi
koja je izdajnicki vlažila, natopivši male gacice toplom sluzi. Ugrizla
je svoju donju usnu da sakrije svoje uzbudenje, kojeg se stidela pred
njim. Marku je srce stajalo u grlu, ali ga je ohrabrilo kad je shvatio
koliko je ona bila vrela i vlažna medu nogama. Nežno je trljao prstima
preko mokre tkanine gacica, osecajuci kako su usmine nabubrele. Njegovi
dodiri na tom mestu su je sada potresali više nego li išta drugo i ona
se doslovno tresla u tom grešnom klincu. Gledao ju je kako drhti, sva
zadihana i zamucenog pogleda zariva nokte u njegova široka ramena. Iako
nije imao iskustva sa starijim, zrelim ženama, znao je za sigurno… bila
je spremna da ga primi. Možda ne toliko u glavi, koliko u srcu.
Nastavio je nežno da je masira preko gacica, ljubeci je po vratu…
Prineo je usne ujninom uhu, malo gricnuo resicu i šapnuo joj:
-
Ujna, izvadi ga… - bile su reci koje su njoj sledile žile. To je
znaci…to, mislila je. Sad više nije bila igra… Ostala je zbunjena, još
uvek posramljena zbog zadignute suknje i tangica, plašila se šta ce
uslediti.
- Hajde, ujnice, hajde mila, ne boj se, to sam ja, tvoj
Marko… izvadi moj kurac… - navodio ju je polako. Uhvatio je njenu
negovanu ruku dugih belih prstiju i polako je gurao nadole, preko
svojih grudi i stomaka. Njenu drhtavu ruku je konacno položio na
ogromnu tvrdu nabreklinu i snažno je pritisnuo. Gordana je ostala
zatecena, osetivši koliko je tvrdo i masivno ono što mu je naraslo u
pantalonama. Uzdahnula je i tek kad je on nastavio milovati njene
usmine i ona je pokrenula svoju ruku izazivajuci nove pulsacije napete
kurcine u Markovim gacama.
- Oh, Bože – izustila je, osecajuci da tu
nešto nije u redu sa velicinom njegovog uda. Nije odvojila ruku vec je
nastavila da ga masira kao hipnotisana, ne verujuci da je od onog
malog, mršavog decaka izrasla takva muškarcina.
- Ahhh, ujna, hajde,
takoooo, tooo, otkopcaj mi šlic – strpljivo je navodio njenu ruku, a
svoju je lopovski uvlacio u ujnine gacice. Osecao je pod prstima meko
paperje ženskih bruca, koje se znatno proredivalo malo niže, gde su
pocinjale velike mesnate usmine. Medu njih je gurnuo srednji prst i
osetio kako se latice spremno rastvaraju, oslobadajuci ulaz ujnine
predivne picke, veoma tople i vlažne. Osecao je kako se lepljivi sekret
rasteže po njegovim prstima. Uživao je slušajuci njene uzdisaje.
Hrabrio ju je da se opusti i konacno je naveo da da otkopca dugme na
njegovim pantalonama i povuce šlic nadole. Drhtavim prstima oboje
povukoše pantalone zajedno sa gacama niz Markova jaka bedra i njegov
preveliki i teški ud se izvali iz njih, oduzevši dah zbunjenoj ujni.
Potpuno se izgubila, krupnih ociju prikovanih za veliku, mladu kurcinu.
-
Ohhhhhhhhh, Gospode, koliki je !!! – izletelo joj je. Kao da nije znala
šta bi s njim, shvativši da momak ima duplo duži i deblji kurac od
ujaka, njenog muža. Zbunjena, poput pocetnice je promatrala gde kurac
pulsirajuci poskakuje u punoj snazi. Ponovo je osetila njegovu ruku na
svojoj i ovaj put je prineo kurcu. Nije uspela da sklopi svoju tanušnu
šaku oko njega ali je ipak jasno osetila njegove vibracije.Bio je
neobicno topao, a opasno tvrd. Slucajno je rukom kliznula ka vrhu i
dotakla veliki klobucasti glavic, gotovo plav od krvi. Zapazila je i
kako mu je blago zakrivljen nagore i kako se celom dužinom kite proteže
jedna debela vena, pracena citavom mrežom drugih Dodatno nadražen
ujninom rukom iz rupice na glavicu mu potece prozirna sluz. Knedla u
grlu Gordani nije dala da diše. Bila je potpuno slomljena u tom vrtlogu
strasti i greha. Jedini covek u njenom životu koji ju je jebao bio je
muž, a sad je išcekivala da je njihov sestric jebe svojom strašnom
kurcinom…
- Ahhhhh, majko mila, šta mi se ovo dešava…- buncala je u transu, mazno ga pogledavši.
Marko
je shvatio da je imao priliku koju nije smeo da propusti. Sledila je
najteža odluka u njegovom životu jer drugu prliku verovatno nece imati.
Kucnuo je cas da jebe svoju zgodnu i zrelu ujnu, dok je onako uzbudena
i zbunjena… Blago ju je rukom odmakao od sebe. Gledala je njegovo
božansko mlado telo dok se oslobadao svojih pantalona i bokserica.
Sputana strahom i neizvesnošcu nije ni pokušala da se i sama skine.
Marko nije imao strpljenja, morao je brzo da smisli šta da uradi i
videvši staru, nisku ujakovu fotelju, rešio je da na njoj naguzi ujnu
Gordanu. Prišao joj je osetivši njenu nadraženost i slatku drhtavicu.
-
Hajde ujnice, … okreni se… evo ovde… -blago ju je rukom navodio da mu
okrene leda i ona je to i ucinila, ali je i neiskusno ostala u stojecem
položaju pogužvane suknje i ogoljenih sisa, pridržavajuci se za
fotelju. Osetila je Markovo telo iza sebe i njegove snažne ruke kojima
je pažljivo gurao ka napred, preko fotelje. Shvatila je šta joj se
sprema i poslušno se savila preko naslona, docekavši se rukama na
plišane jastucice… Od stida joj je crvenilo jurnulo u obraze. Pomislila
je da mu se sad sigurno dobro natrcila, jer je Marko par sekundi ostao
bez daha odmeravajuci svu raskoš rasnih oblina njegove guzate ujne.
Uhvatio je samo jedan njen neodlucan pogled, pre nego što je od stida
sakrila lice… Sagnuo se tek toliko da ponovo dohvati obod ujnine suknje
koja je ponovo pala do kolena. Pažljivo ju je zadignuo, mnogo više nego
prethodni put, skroz do struka, potpuno ogolivši njenu prelepu, veliku
i oblu guzicu u koju su se usecala napola srozane tange… Umalo da se
onesvesti koliko ga je taj prizor uzbudio. Culo se njeno teško disanje.
Osetila je mladiceve ruke na nežnoj koži svojih guzova. Pomilovao ih je
malo, pa, uz malo napora, svukao ujnine tangice preko haltera, niz
butine i ostavio ih negde oko njenih kolena. Gordani je srce lupalo
toliko snažno da je i Marko cuo. Znala je da je samo momenti dele od
greha. Osetila je još kako joj blago gura kolena da ih savije, pa potom
još jedan pritisak rukom u dno leda, proizveli su da se ujna još jace
naguzi, isturajuci svoju nezašticenu, vlažnu picku ka sestricu. Krišom
je provirila iza leda. Marko je ocigledno sada jasno video
poluotvorenu, vlažnu i crvenu mesnatu picku i rumeni, ružicasti šupak
svoje ujne. Videla je kako je par puta snažno zagulio kožicu na onoj
ogromnoj žilavoj kurcini.
- Aaaaaaaahhhhhhhhhh, Marko….. milo
ujnino…. Oh… mili… budi nežan… prevelik je za ujnu… - zacvilela je u
odsudnom momentu. Nije joj ništa odgovorio.
Jednom rukom je
razmaknuo velike guzove a drugom je kurcinu nameštao na ulaz u picku.
Gordana je ponovo zacvilela. Osetila je vreli klobucasti glavic na
svojim usminama. Instinktivno se trgnula, ali nije imala kud…Odjednom,
pritisak se osetno pojacao i vlažne latice se pod pritiskom poceše
razilaziti… Ulazio je u ujnu… Teško… Bila je uska i još u grcu od
straha. Pustio je malo da ga oseti i navikne na pritisak, pa ga
odvojio. Pljunuo je u šaku i razmazao po kurcu. Ponovio je to još par
puta pa ga ponovo namestio na mokar ujnin procep.
Joooooooj,
uuuuuuuuf – ponovo je Goca zastenjala, osetivši veliki glavic. Otecene
usmine su se jako širile, praveci mesta za glavic. Iz picke je gotovo
curio sekret koji je njemu podmazivao put. Konacno, usnice se široko
razvukoše oko pulsirajuceg glavica i on se sporo utisnu u nju… „Primila
je“ – sevnulo je kroz Markov um.
- Ooooohhh, ufffffff – stenjala je,
osetivši kako je puni i širi. Stresla se i sva joj se koža u momentu
naježila od tog osecaja, za koji godinama nije znala.
Marko je drhtao od srece, ulazeci u vrelu ujnu. Polako i strpljivo se kretao, praveci sebi mesta u tesnoj picki.
- Ah, uuuuu… joj kako si topla i tesna – govorio je, uporno joj usadujuci kurac.
Ujna
je zarila zube u socne usne i zarila nokte u jastuke dok joj je srce
bubnjalo u ušima. Osecala je jako širenje i pulsiranje mladog mesa u
sebi, osecaji koje je odavno zaboravila, a sa
Markom su bili hiljadu
puta intenzivniji i nekako cudno sladi. Marko je držao za bokove i
strpljivo gurao, uživajuci u plimi osecaja koja je pratila njihovo
spajanje. Osetio je da ujna obilno vlaži i koristio je to da je što
bolje naguzi, utisnuvši joj pola svoje žile.
- Ahhhhh,
juuuuuuuuuuuu… u momentu se ženi totalno pomutila svest i pomracilo
pred ocima od siline osecaja koji je debela kurcina stvarala u njoj.
Osecala je kako kurcina snažno pulsira. U prvi mah ju je presekao
neprijatan osecaj jakog širenja i peckanja te je sva drhtala ali je
svakim momentom neprijatnost prolazila. Priroda je ucinila svoje i
njena nadraženost je proizvodila puno sluzi koja je mladicevoj alatki
omogucavala micanje. Marko je drhtao u toj ludoj groznici spajanja dok
su mu jaki trnci prolazili kicmom. Sve mu još uvek delovalo kao san i
srce je podrhtavalo od straha i slasti. Osecao je svojim udom
pulsiranje vrele ujnine picke i polako, nežno je nastavljao dalje…
Preplavljena cudnim osecajem ujna Goca se jako naježila svuda po koži u
momentu kad je Marko lagano izvukao debeli kurac, pa ga još pažljivije
ponovo ugurao u svoju ujnu. Ostala je bez daha i okrenula glavu, mazno
ga pogledavši. Otvarala je usta kao da joj ponestaje vazduha, ali su
ona ostajala nema i samo je tiho, potmulo stenjala, ugrizavši usnu
svaki put kad bi osetila novi pokret u sebi i novo širenje. Ali taman
kad bi joj poceo malo prijati osecaj spojenosti, mladic opet gotovo
izvuce kurac pa ga odmah ponovo strasno utera još dublje. Drhtao je dok
je to radio, gledajuci kako se sluzokoža ujnine picke razvlaci po
njegovoj žili. Neverovatan, opcinjavajuci prizor. Strpljivo, gustiozno
ju je jebao, puštajuci je da ga sa svakim ubodom još bolje oseti svojom
utrobom. Nenavikla na ovakve osecaje, ujna Gordana je sva drhtala od
uzbudenja. Naježila se duž njenog celog jedrog tela i gotovo nesvesno
pocela je jecati u ritmu Markovih pokreta. Isuviše uzbudena, više nije
mogla obuzdavati svoju požudu. Oboje su se iznenadili kad ujna iznenada
poce svršavati pod udarima mlade kurcine…
-
Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaajjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj, aaaaaaaa,
aaaaaahhhhhh, joooooojjjj, majko, uuuuuuhhhh, sreco ujnina, šta mi
radiš…- sva se tresla i drhtala, jecala izgubljena u strasti. Kolena su
joj klecala od cudne nemoci koja je u trenutku obuzela, a pickini
sokovi su obilno potekli niz njenu butinu i oko Markove kurcine, još
uvek opasno napete. I on je uživao u strašnom osecaju grcenja ujnine
picke, ne verujuci da mu se to dešava. Strpio se nekoliko trenutaka da
i sam uživa u pulsacijama vaginalnih mišica pa je odmah nastavio
strasno jebati ne dajuci joj ni da dode sebi. Zgrabio je rukama velike
guzove i razmaknu ih, nasladujuci se prizorom a onda nastavio gurati
kurcinu u ujninu zapaljenu picku. Njeno uzbudenje i obilna vaginalna
sluz mu otvoriše prolaz koji je do tad bio zatvoren. Ujna Gordana
uplašeno vrisnu kad oseti debelu kurcinu strašno duboko u sebi. Ponovno
neprijatan osecaj jakog širenja i peckanja i pritiska kurcine u
stomaku. Nikada pre to nije osetila. Izgubljena i iscrpljena prvim
pravim orgazmom u životu, nije mu se micala i ostala je u istom
položaju da nemocno docekuje nove Markove ubode. Cvilela je, ne
nalazeci izlaz iz tog strasnog klinca. Kolena su joj klecala ali nije
imala snage ni mesta da uzmakne. Nastavio je da je jebe s neskrivenim
nasladivanjem, ozbiljno joj duboko uterujuci svoju veliku žilu.
Raspamecen, razdražen vrelom i vlažnom ženinom utrobom, neopisivo je
uživao u svakom pokretu, ujninim drhtajima i jecajima koje je ispuštala
i sama na granici potpunog ludila… Gotovo je gubila svest i buncala,
nesvesna i boli i peckanja, nekontrolisano se gubeci u neprekidnim
orgazmickim osecajima koji su za nju bili potpuna novina. Kolena su joj
klecala od nemoci i nesvesno mu je, kroz stenjanje, šaputala
- Ahhhhh, uuuuuuujjjjjjjjjj, jebi … meeeee…. mili …moj…aaaajjjjjjj…guzi me… guzi svoju ujnicu….aaaaaaaaaaaa.
Mladic
se gubio u potpunoj ekstazi spajanja sa rodenom ujnom i u magnovenju je
nastavio da je silovito jebe u picku. Ujnino belo lice probiše krupne
graške znoja kad se glavic poce zabijati do same materice. Vrisnula je
od straha, shvatajuci da je gotovo citava kurcina stala u njenu utrobu
Klonula je i gotovo se onesvestila od orgazmickog talasa koji ju je
potresao. Marko ju je pridržao oko struka i još nekoliko puta se tako
jako zabio u razvaljenu pizdu dok nije osetio da se ujna sva trese i
nekontrolisano svršava pod njim. Celom dužinom kurca je osecao kako se
njena unutrašnjost grci i pulsira… Drhtao je od sladostrašca i milovao
njeno podatno telo, oduševljeno shvativši da je primila gotovo celu
kurcinu i predala mu svoje najskrivenije blago. Talas orgazma koji je
zahvatio ujnino telo nije popuštao i ona je iznova svršavala, potpuno
razgužena i zbunjena. Osetila je da Marko ne prestaje jebati, ocigledno
odviše uzbuden. Ritmicki je izvlacio preveliki ud do pola i ponovo ga
gurao duboko u ujnu, ne obaziruci se na njeno glasno usrkivanje vazduha
i bolne grimase na nežnom licu…
- Ahhh, ahhhh, uuuuuff – dahtala je, osecajuci kako je uvek iznova rastace…
-
Oooohhhhh, ujnaaaa, ahhhh, što si dooobra. Uuuuuuu, al’ si dobro
primila…. Ah, stenjao je mladic, samo dolivajuci ulje na vatru
Ona
je na momenat okrenula glavu i uputila mu dugi, izgubljen pogled u
kojem je on prepoznao strast i zaljubljenost i stid, a onda je sklipila
oci i prepustila se daljoj sudbini grešnice… Jebao ju je ritmicki,
trudeci se da ne ulazi ponovo onoliko duboko, jer je shvatio da joj je
bilo pomalo bolno… Svejedno, ozbiljno se zarivao u ženu. Životinjska
požuda ih je oboje odvukla u najtamniji ponor greha da se nasladuju
strogo zabranjenim vocem i po ljudskim i božjim zakonima.
|
